Mesto Monografija Organi vlasti

Organi narodne vlasti, nacionalizacija, agrarna reforma, osnovi samoupravljanja i komunalni sistem

Odmah po oslobođenju sela, formiran je Mesni narodni odbor (rat za oslobođenje je i dalje trajao, jer drugi delovi zemlje još nisu oslobođeni), koji je, po direktivama Partije (u selu je postojala partijska organizacija), svu svoju aktivnost usmerio na pomoć frontu, pod parolom ,,Sve za front — svi na front,, .

U selu su odmah delovale i ostale društveno-političke organizacije; Jedinstveni narodno-oslobodilački front (JNOF), Ujedinjeni savez antifašističke omladine (USAOJ), pod rukovodstvom SKOJ-a, Antifašistički front žena (AFŽ), koje mobilišu sve meštane (Srbe, Rumune i dr.) da zajedno, zbratimljeni, udruže sve snage za pomoć frontu.

U zgradi bivše privatne apoteke smeštene su sve društveno-političke organizacije. Partijska organizacija je imala posebnu prostoriju za održavanje svojih sastanaka i važnijih skupova. Inače, za sastanke i konferencije korišćene su sve moguće prostorije (za konferencije velika sala bivše privatne kafane, gde je, inače, omladinska organizacija održavala i igranke), pa čak i otvoreni prostor pred Mesnim narodnim odborom.

A sastanaka, konferencija, dogovora bilo je na pretek; takođe je svaki veći skup praćen narodnim veseljem, dok su omladinski skupovi praćeni logorskom vatrom ili igrankom.

Odrnah po završetku rata (maj 1945), počele su pripreme za prve izbore u slobodi, za koje, po prvi put u istoriji, pravo glasa imaju i žene. Antifašistički front žena, Rumunke i Srpkinje, zajedno, razvijaju veliku aktivnost. Cilj je bio da se žene, pre svega Rumunke, što brže uključe u društveni život (radne akcije, kursevi, posela, konferencije, priredbe).    Škola sa svojim učenicima, roditeljima učenika i prosvetnim kadrom, bila je svugde prisutna (pored nabrojanih oblika rada, škola je uvek dopunjavala priredbe specifičnim formarna: tačkama dramske sekcije, folklorom, horom itd.).

Izbori, održani ujesen 1945. godine, za Konstituantu (Ustavotvornu skupštinu), svojim rezultatima, pre svega izlaskom na izbore, a i ishodom glasanja, konačno su verifikovali poverenje meštana u novi režim. Učešće na izborima, koje je bilo masovno, kao i glasovi meštana, jasno su govorili o opredeljenju Novoseljana.

Paralelno sa ovim aktivnostima, u selu je sprovedena agrarna reforma i kolonizacija (Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji usvojen je 23. VIII 1945. godine). Veliki posedi su oduzeti, a posedi bogatijih zemljoradnika ograničeni na maksimum od 20 ha. Tako je stvoren fond zemlje za agrarnu reformu.

Na osnovu ovog zakona  JNOF je, putem konferencija, okupljao sve zainteresovane — podeljena je zemlja (iz fonda agrarne reforme) kolonistima i meštanima bezemljašima ili onima sa malo zemlje. U selu je nestalo bezemljaša. Dotadašnje sluge na velikim posedima, dobijali su svoju zemlju, koju su počeli samostalno da obrađuju. Formirana je seljačka radna zadruga udruživanjem zemljišta i inventara članova zemljoradnika.

Sledećim Zakonom o poljoprivrednom zemljišnom fondu opštenarodne imovine (usvojen 27. V 1953. godine), otkupljuju se viškovi privatnog poseda iznad 10 ha za zemljoradnike-proizvođače i iznad 3 ha za ostale. Iz fonda otkupljenog zemljišta (za otkupljenu zemlju plaćanje je vršeno obveznicama) formira se Poljoprivredno dobro ,,Brazda,,.

U periodu 1949—1952, u Mesnom odboru su aktivno, pored ostalih, bili na funkcijama: Milan Kojić, predsednik, Sfera Vasilije, sekretar (od 2. VIII 1949), zatim Lazar Boljancu-Lazi kao sekretar (od 4. 11 1950); sledi, u funkciji predsednika, Mita Militarov.

Zapisnik od 4. IV 1952. godine registruje, u funkciji predsednika, Lazara Boljancu, a kao sekretara Savu Šurjanca. Kasnije funkciju sekretara Mesnog odbora zauzima Vuk Vešović i zadržava je do reorganizovanja teritorija opština (1959. godine).

Paralelno sa razvojem samoupravljanja i funkcije vlasti (Mesnog odbora) se menjaju. Zakonom od 1952. godine počinje decentralizacija državne vlasti. U Banatskom Novom Selu se formira opština, a Zakonom iz 1955. godine (Zakon o uređenju opština i srezova) u selu se bira Narodni odbor opštine Banatsko Novo Selo, sa savetima i komisijama, i time se konstituiše ceo mehanizam društvenog samoupravljanja (zborovi birača, referendum).

Evo spiska odbornika 1955. godine: Lazar Boljancu-Lazi, predsednik; Sava Konstantinov, potpredsednik, Jovan Boljanac, Nikola Srbin, Vasilije Rusovan, Trajan Dojčanin, Bora Jovanović, Sava Šurjanac, Božidar Simić, Petar Kostić, Stevan Sakošan, Jefta Pandurov, Mara Popović, Kosta Boljanac, Radovan Ankajcan, Valeri Dujnja, Viktor Malajmare, Petar Srbin, Mita Bogdan, Paja Ardeljan, Paja Lautaš, Jefta Malajmare, Stevan Stamena. Za sekretara ponovo je izabran Vuk Vešović.

U svim delatnostima organizacija u selu takođe deluje mehanizam društvenog samoupravljanja (radnički saveti, samoupravna tela).

Na izborima održanim 1957. godine, Narodni odbor opštine se konstituiše u dva veća: Opštinsko veće (23 odbornika), Veće proizvođača sa grupom industrije (3 odbornika) i grupom poljoprivrede (18 odbonika).

Za izbore (Opštinsko veće) predlagano je 46 odbornika, od kojih je izabrano 23. U selu je ukupno upisano 4.647 birača (od toga 2.367 žena), a za predložene kandidate je glasalo 4.367 birača — 93,9% (od toga 2.269 žena). Od žena, u Opštinsko veće su izabrane: Mara Popović, Mirjana Pernjak i Ljubica Modošanov. Nedelju dana kasnije (2. i 3. novembra) održani su izbori za Veće proizvođača u grupi industrije (obuhvaćeno i zanatstvo). Bilo je upisano 126 birača; glasalo je za kandidate 122 (96,8°o). a u grupi poljoprivrede je upisan 3.671 birač (1.890 žena), koji biraju 18 odbornika (96,9%).

Dajemo spisak izabranih odbornika 1957. godine:

Opštinsko veće: Sava Šurjanac, Nikola Rusuloj, Sava Simić, Mihajlo Slepčević, Nikola Marković, Jefta Pandurov, Mita Sočinjanc, Sabin Blagojev, Sava Malica, Nikola Srbin, Paja Lautaš, Lazar Boljancu-Lazi, Bora Jovanović, Mirko Miljanović, Mara Popović, Đorđe Rudnjan, Đorđe Malajmare, Mirjana Pernjak, Roman Malajmare, Boža Simić, Ljubica Modošanov, Miodrag Stejić, Radovan Ankajcan.

Veće proizvođača: u grupi industrije: Branko Đakonović, Mita Ligezan, Todor Mandreš. U grupi poljoprivrede: Andreja Grujić, Mateja Ortopan, Sava Luković, Vasa Veselinov, Vasa Rusovan, Nikolice Mik, Petar Flora, Čeda Čulibrk, Agnica Stamatov, Stevan Šublja, Stevan Pavlov, Đorđe Mađar, Nikola Maglić, Milan Grba, Vukosava Vešović, Đorđe Ardeljan, Ljubomir Mandreš, Branko Pucar.

Za predsednika Narodnog odbora ponovo je izabran Lazar Boljancu-Lazi.

Krajem 1959. godine, reorganizacijom opština i srezova, Banatsko Novo Selo se spaja sa opštinom Pančevo, formirajući (sa ostalim opštinama) jaču, teritorijalnu veću opštinu, sa razvijenom poljoprivredom, industrijom, sposobnom da na širem regionu dalje razvija sistem društvenog samoupravljanja, programiranjem i razvijanjem materijalne baze.

U selu radi Mesna kancelarija opštine, a Mesna zajednica preuzima ulogu koordinatora vođenja i rešavanja svih interesa meštana. Njena afirmacija se vidi u realizacijama (pre svega na komunalnom uređenju) i usponu sela.

Vrh