Mirovno veće

Mirovna veća se obrazuju u cilju razvijanja dobrih odnosa među građanima i rešavanja sporova građana, o pravima kojima slobodno raspolažu ukoliko za njihovo rešavanje nije nadležan sud. Postupak pred Mirovnim većem je javan, usmen i neposredan. Mirovno veće može da isključi javnost na zahtev učesnika u sporu, ako za to postoje opravdani razlozi. Mirovno veće će obavezno isključiti javnost ako to zahtevaju oba učesnika u sporu. Učesnici u sporu pred Mirovnim većem dužni su da čuvaju i štite tajnost poverljivih podataka i drugih podataka koji mogu narušiti ugled učesnika u sporu.

U ostvarivanju svojih funkcija mirovna veća sarađuju međusobno kao i sa organima i telima u mesnoj zajednici, organima opštine, sudovima, preduzećima i ustanovama, sindikatom, organima unutrašnjih poslova i drugim organima. O svom radu i zapažanjima do kojih dolazi u ostvarivanju svoje funkcije mirovna veća podnose izveštaj Savetu mesne zajednice jednom godišnje pri čemu mogu predlagati i mere koje treba preduzeti radi otklanjanja uzroka sporova ili nastalih štetnih posledica.

Savet mesne zajednice bira članove Mirovnog veća javnim odnosno tajnim glasanjem ukoliko potrebu tajnog glasanja prethodno utvrdi. Kandidate za članove Mirovnog veća predlaže Savetu mesne zajednice odgovarajuće radno telo. Pri svakoj mesnoj zajednici bira se ukupno 6 članova Mirovnog veća. Članovi Mirovnog veća biraju se na vreme od 4 godine i po isteku ovog roka mogu biti ponovo birani.

Za člana Mirovnog veća može biti predložen i biran svaki punoletni građanin koji ima prebivalište na području Mesne zajednice pri kojoj je obrazovano Mirovno veće, pod uslovom da uživa ugled u sredini u kojoj živi i radi, i da je državljanin Srbije. Funkcija člana Mirovnog veća je počasna.

Mirovno veće čine predsednik i 2 člana, koji imaju zamenike. Mirovno veće prilikom konstituisanja iz svog sastava bira predsednika i zamenika predsednika. Predsednik Mirovnog veća predstavlja Mirovno veće, saziva sednice, predlaže dnevni red i stara se o njegovom radu. Za svoj rad u Mirovnom veću članovima Veća pripada naknada, odnosno izgubljena zarada. Visina naknade se određuje u skladu sa propisima koji se primenjuju za sudije porotnike sudova. Sredstva za rad mirovnih veća obezbeđuju se iz sredstava buxeta opštine koja se ustupaju mesnim zajednicama za finansiranje njihove delatnosti.

U postupku radi mirenja odnosno sporazumevanja, Mirovno veće po sopstvenom uverenju na osnovu savesti i brižljive ocene stvari zbog koje je nastao spor, donosi zaključke. U postupku pred Mirovnim većem vodi se zapisnik koji sadrži naziv i sastav Mirovnog veća, mesto i vreme vođenja postupka, predmet spora, imena i druge lične podatke o učesnicima u sporu i način i rezultat okončanja spora (poravnanje, izmirenje, neuspeo pokušaj mirenja, odnosno sporazumevanja i sl.) U sporovima o materijalnim i drugim obavezama može se zaključiti poravnanje koje ima snagu izvršne isprave. Sporazum učesnika o postignutom poravnanju unosi se u zapisnik. Poravnanje je zaključeno kad ga učesnici u sporu potpišu.

Vrh