Место Спорт

Физичка култура и ловство

Први запис о физичкој култури у Банатском Новом Селу датира из 1929. године (текст под насловом »Соко« у Новом Селу, објављен је у »Панчевцу«, број 43 од 26. октобра). Тада је у селу основано соколско друштво, као и омладинско коло, певачко и тамбурашко друштво.

Међутим, почеци појаве и развоја физичке културе су далеко старијег датума. Према казивању старих житеља овог села, становници Банатског Новог Села бавили су се стрељаштвом још од постанка села, као војни граничари. Ово је неминовно претпостављало њихову обавезу и потребу да се обучавају и баве руковањем ватреним оружјем, а то је изискивало и одговарајуће вежбе (»егзерцире«).

Исто тако, многи индикатори указују на то да је у Новом Селу још у прошлом веку основано Ловачко друштво. Тврди се да је Ловачко друштво постојало још 1894. године (постоје чланске књижице Ловачког друштва из те године). Ловачко друштво било је активно све до почетка првог светског рата, када је, са ратом, престало да постоји.

После првог светског рата, Ловачко друштво наставља са радом, а његови први чланови били су: Јефта Малајмаре, Светозар Модошанов, Јован Моиле, Милан Шурјанац, Ђока Стејић, Лазар Мандреш-Чујкан и др. Број чланова Ловачког друштва варирао је између 15 и 30 чланова годишње, све до другог светског рата.

Од спортских игара, према сећању старијих житеља села, фудбал се први пут појавио и играо 1922. године, али писмених трагова о томе нема. Први докуменат о постојању фудбалске екипе у Банатском Новом Селу је, у ствари, једна фотографија из 1926. године.

Међу првима који су играли фудбал у селу, били су: Бора Јовановић, Адолф Шванер, Драгомир Крецуљ, Бранко Стејић, Петар Зарија, Трифун Зарија, Мирћа Ортопан и др. Први регистровани фудбалски тим, под називом »Соко«, играо је од 1929. до 1934. године, у саставу: Петар Баро, Бора Јовановић, Сава Чавошки, Милета Чавошки, Трифун Зарија, Петар Зарија, Миленко Краварски, Миша Бурдулић, Виктор Поповић, Пре-да Страхињић и Бранко Стејић.

Пред сам други светски рат и у току рата, играли су: Мирко Опачић, Војислав Ђорђевић, Воја Крачун, Михајло Димитријевић, Драган Бикић, Лаза Русован, Бранко Петковић, Мића Бечаревић, Мита Мартиновић, Рада Цветковић, Љупче Поповић, Васа Гараган, Мита Лигезан и др.

20. октобра 1929. године формиран је »Соко«. Први председник био је учитељ Антић, начелник је био Тоза Димитријевић, а заменик начелника Вељко Којић. Начелница за жене била је учитељица Мара Поповић. Први школовани предњак у »Соколу« био је Бранко Стејић, који је завршио једномесечни предњачки течај у Београду, 1931. године (због службе, напустио је Банатско Ново Село 1953. године). Те године је предњачки течај у трајању од 30 дана, завршио и Зоран Стејић-Гуци, такоде у Београду, и преузео целокупан рад у »Соколу«. Овај течај завршио је касније у Београду и Вељко Којић, заменик начелника (»Соко« у селу припадао је директно под окружје Београда).

Најбољи вежбачи учествовали су на соколским слетовима, и то: 1936. године у Загребу (Зоран Стејић), 1938. године у Љубљани (Зоран Стејић, Вељко Којић и Тоза Димитријевић), затим у Сарајеву и Београду, где је учествовало по 10 чланова.

Међу првим женама у »Соколу« биле су, поред Маре Поповић, начелнице, и Анкице Бајић, заменика начелника, Јулијана Попин, предњак, Иванка Алексић, Меланија Димитријевић, Сока Димитријевић, Хелена Баро (кратко време и начелница), Јелена Дренча, Илинка Ђаконовић, Мери Србин и др.

Први слет »Сокола« одржан је у Банатском Новом Селу 1934. године и од тада сваке друге године (све до 1940. године). Одржавани су и јавни наступи у оквиру култумо-уметничких приредби.

Значајно је помена и одржавање слета у Долову, где су учесници били искључиво Новосељани, у циљу пропаганде физичке културе. Од 1936. године почело се са радом деце — нараштајаца.

Поред поменутих чланова »Сокола«, треба подвући и значајну улогу старешина у »Соколу«, Драгомира Крецуља и Павла Малушевића, који је касније добио и звање почасног председника.

Спортске организације, »Соко« и Фудбалски клуб, поред редовних такмичења првих екипа, радиле су и на популаризацији масовног бављења физичком културом. Фудбал се масовно играо, јер су постојале и уличне фудбалске екипе, као што су биле: СК »Витез«, СК »Дарија« и СК »Добровољац«, међу којима је било изразито ривалство на терену, а ове утакмице биле су и својеврсне квалификације, јер су најбољи појединци из ових тимова улазили у регистровани клуб. Куриозитет је што су се утакмице одржавале онда када су се противници споразумели, дакле, преко целе недеље. Статистика говори да је оваквих сусрета било најмање двадесетак годишње. Сусрета овакве врсте било је и без такмичарског духа, већ више рекреативног и забавног. Тако су се одржавале утакмице »мршавих« и »дебелих«, а судија би се на терен појавио јашући на магарцу, док му је око врата, уместо штоперице, висио будилник, уместо пиштаљке, користио је свињарски рог.

Од 1929. године па до почетка рата, 1941. године, дакле пуних десет година, у Банатском Новом Селу биле су веома популарне и масовно су се играле по улицама, скоро свакоднев-но, разне игре, као »лопарице«, »кичкиле«, »пиксле«, »ћуле«, »труле кобиле«, »кромпира«, а одржавана су и надметања у скоку с места, у скоку удаљ, скоку увис, троскоку, рвању за појас и ношење »ведра на обраници«.

Четворогодишњи ратни период замрзнуо је спортску активност. Једино се играо фудбал.

Послератни период (од 3. октобра 1944. године до ових дана) карактерише веома бујан развој физичке културе. На иницијативу младих, већ првих дана у слободи, разговарало се о формирању фискултурне организације. Већ 22. децембра 1944. године формиран је Фискултурни актив »Жарко Зрењанин«. Иницијатори имена актива били су комунисти, скојевци и чланови УСАОЈ-а. Разлог оваквом опредељењу за назив Фискултумог актива био је образложен чињеницом да је народни херој Жарко Зрењанин--Уча боравио у селу, као активиста Комунистичке партије Југославије, током 1941. и 1942. године.

Фискултурни актив »Жарко Зрењанин« имао је следеће секције: фудбалску, атлетску, одбојкашку, тениску, стонотениску, шаховску, стрељачку, гимнастичку и коњичку. Организационо, секције су биле постављене тако што је на челу сваке био руководилац, са још 2—5 чланова руководства. Руковдиоци секција са пленарним саставом чинили су Управни одбор Фискултурног актива.

Према списку секција које су основане и одмах биле веома активне, како по броју чланова, тако и по садржају рада, може се извући закључак да је циљ био да се настави са активностима у спортским гранама у којима је већ постојала традиција. Посебан куриозитет представља податак да су Новосељани у овом делу Баната, па и шире, у неким спортским гранама имали пионирску улогу у Војводини, о чему постоји и званично признање од стране Покрајинског одбора Фискултумог савеза Војводине. Фискултурни актив »Жарко Зрењанин« из Банатског Новог Села добио је следеће реквизите: једну лопту за одбојку, једну лопту за кошарку, мрежу за одбојку, два правила за одбојку, два правила за кошарку и два пара смучки.

Секција за кошарку и смучарска основане су почетком 1946. године. Занимљиво је да су поред средњошколаца који су се налазили на школовању у Панчеву и Вршцу, активност секција прихватили и сеоски омладинци. Посебно импонује податак да се појавила смучарска секција, иако Војводина, а посебно банатски регион, у смучарству није имао значајнију традицију. Интересантан је податак да су омладинци радном акцијом у Дому омладине, на простору иза садашње зграде Ватрогасног друштва, према бикарници, довлачењем земље направили брег за спуст и чекао се први снег који ће омогућити наставак активности смучарске секције.

Исте године (1947), по повратку омладинаца бригадиста са савезне радне акције на изградњи пруге Шамац—Сарајево, покреће се активност на игрању рукомета. Пионири ове нове спортске игре били су Миодраг Стејић, Јован Милитаров и Александар Малушевић.

Новосељани су се у 1947. години масовно укључили у такмичење за фискултурну значку »Зрен« и, према подацима из штампе, освојили су укупно 53 златних, сребрних и бронзаних медаља. Почетком идуће, 1948. године, 11. јануара, објављени су подаци према којима су први носиоци ових значака били Драгутин Гуслов (сребрна), Никола Марковић (брозана) и Миодраг Милитаров (прва значка подмлатка), што значи да је освојено укупно 56 значки »Зрен«.

Према новинским информацијама објављеним 24. јануара 1948. године, Банатско Ново Село је увело нову активност, опште физичко образовање, а овим радом руководили су Миодраг Стејић и Никола Марковић. Ова секција при Фискултумом активу »Жарко Зрењанин«, заједно са гимнастичком, за две године рада, постигла је одличне резултате. 1950. године Гимнастичко друштво, које је прерасло из наведених секција, позвало је на такмичење Јабуку и Глогоњ, што говори о томе да се усмеравала у такмичарском смислу.

Атлетска секција Фискултурног актива »Жарко Зрењанин« имала је у својим редовима и врсне такмичаре, од којих је Михајло Димитријевић, 8. маја 1949. године, на југословенском првенству у Шапцу, постигао нови државни рекорд скоком увис са 191 цм. Димитријевић је септембра 1953. године, у Загребу, поставио нови лични и државни рекорд скочивши 197 цм. Тај рекорд није оборен до 8 маја 1955. године.

Михајло Димитријевић, у то време омладинац-војник, није био једина, иако прва истакнута личност атлетског спорта, који се винуо до државног рекорда. Из ове средине поникао је и Стеван Србин, који је постигао следеће резултате: трчање на 100 м — 12,3 сек, скок у вис 150 цм, скок у даљ 615 цм и скок с мотком 315 цм.

Реорганизација у покрету физичке културе у Југославији обухвата и Војводину, а то значи да се и новосељански спорт нашао пред истом обавезом. Тако је 1952. године у Банатском Новом Селу формиран Иницијативни одбор, са задатком да изврши припреме за формирање друштва »Партизан«, које је и основано 22. маја 1952. године. Друштво је обухватило све секције које су до тада биле у Фискултурном активу »Жарко Зрењанин«, са изузетком фудбала и одбојке. Ове две гране прерасле су у клубове: Фудбалски клуб »Слога« и одбојкашки клуб. Од тада па до данас у Банатском Новом Селу постоји ДТВ »Партизан«, као носилац масовног бављења физичком културом.

Од 1952. године масовне активности имају видну улогу у развоју покрета физичке кутлуре. Ове активности остваривале су се кроз одржавање слетова, у акцији »Сви на снег«, бициклизму, кросевима, јавним наступима и другим масовним облицима такмичења у оквиру села. Све ове акције покренуо је и организовао Миодраг Стејић, који је дошао у своје родно место 1951. године као учитељ, касније и директор основне школе. Од те године Новосељани су сваке године организовали масовне слетове са 600— 1.000 учесника, које је посматрало скоро читаво село. НовосеИјани су учествовали на републичком слету у Крагујевцу, на слетовима у Новом Саду и Београду и на свим среским слетовима (у Панчеву). Вредно је напоменути да је на среском слету у Панчеву 1950. године учествовало око 800 вежбача, у 5 слетских вежби и бројним другим активностима. На свим овим слетовима освојена су и многа признања и награде за прво, друго и треће место. У акцији »Сви на снег« од 1952. године, поред чланова ДТВ »Партизан«, учествовала су и сва школска деца и село у целини, јер је увек, када је падао снег, организован излазак на снег. Том приликом, поред грудвања, прављења Снешка Белића, санкања, организовано и санкање запрежним санкама, на тај начин што су се током преподнева санкали деца и омладина, а по подне одрасли становници села.

Од 1952. године ученици ВИИ-их разреда Основне школе учествују сваке године на десетодневном логоровању, које је било организовано у ближој и даљој околини: на Карашу крај Страже, на језеру у Белој Цркви, Девојачком бунару, Сутомору и др.

Фудбалски клуб »Жарко Зрењанин, касније ФК »Слога«, од ослобођења па до данас. имао је сваке године 25—40 регистрованих такмичара, међу којима су се истицали: Васа Гараган, Јован Милитаров, Никола Кнежевић, Миодраг Стејић, Нику Србу, Васа Панчован, Мита Лигезан, Душан Стејић, Стеван Србин, Николице Флора, Јевта Мандреш, Стеван Калкан, Савица Богданов, Драган Болтић, Ђорђе Рудњан и многи други.

Захваљујући великој активности секција ДТВ »Партизан« и огромном напретку, поједине секције почеле су да прерастају у клубове. Тако је 1955. године у Банатском Новом Селу основан Шах-клуб »Бора Ивков«, а оснивачи клуба били су: Никола Кнежевић, Мирко Васић, Маринко Јовић, Мита Оморјан, Стеван Петровић, Данило Новаковић, Александар Русован, Рајко Гвозденац, Митар Слепчевић, Стеван Калкан, Ђорђе Гланда и Мирослав Рајин. Овај клуб је учествовао у свим такмичењима за пехар Маршала Тита, одржаним у Опатији, на Бледу, у Порторожу, Врњачкој Бањи, Пули, Поречу, Умагу, Крку и др. Редовно се такмичио у Војвођанској лиги. У куп-такмичењима два пута је био првак у групи. Клуб је веома заслужан за популаризацију шаха међу мештанима, посебно школском омладином, а био је организатор и домаћин такмичења многих познатих шаховских екипа и појединаца. Тако су у Банатском Новом Селу гостовали и велемајстори Бора Ивков и Бора Костић, а од иностраних Флоријан Георгиу и Виктор Цокалтеа из Румуније, Нино Киров из Бугарске, као и мајстори Петар Мејић и Петар Смедеревац, дугогодишњи савезни капитен шаховске репрезентације. Вредно је истаћи да је пионир Миле Чавошки ремизирао са Кировим за време његовог гостовања у овом клубу. Исто тако вредан је пажње и реми-исход Николе Кнежевића са светским прваком Анатолијем Карповим, за време његове симултанке у Панчеву. Коначно, из овог клуба је израстао и земљорадник Мита Оморјан, које је новембра 1976. године добио титулу мајсторског кандидата.

Од вреднијих резултата, треба споменути и успех стонотениског клуба »Шурбек«, коии је такође израстао из »Партизанове« стонотениске секције. Наиме, овај клуб је 1976. године, на Сеоским играма СР Србије, у Светозареву, освојио ИИИ место. Кошаркашице, чланице КК »Партизан«, на првенству Војводине, 1977. године, заузеле су ИИ место.

Такмичења у оквиру популарног и традиционалног Купа »Либертатеа«, који је организовала истоимена редакција листа из Панчева, а који је почео 1959. године, представља посебно поглавље у спортском животу Банатског Новог Села. Од 1959. године, дакле од самог оснивања, до данашњих дана, учествовали су спортисти Банатског Новог Села у фудбалу, малом фудбалу, шаху, стоном тенису, одбојци, кошарци и бициклизму. Највише успеха имали су шахисти, који су 10 пута били прваци: 1960, 1962, 1963, 1965, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970. и 1972. године. Фудбалери су били прваци и освајачи Купа и прелазног пехара 1966. године, а у малом фудбалу 1968, 1971. и 1975. године. Одбојкаши су били најбољи у овом масовном такмићењу, које је обухватило скоро цео Банат, 1971, 1972. и 1974. године, а одбојкашице 1977. године.

Резиме учешћа и организовања финалних турнира у оквиру Купа »Либертатеа« је следећи: Новосељани су освојили, за протекло време, у конкуренцији 28 банатских села и градова 18 првих места, а организатори финала били су: 5 пута у шаху, 2 пута у одбојци, једном у фудбалу и три пута у малом фудбалу, три пута у кошарци, једном у стоном тенису и више турнира у оквиру квалификација и полуфинала.

У 1977. години, години Титових и наших јубилеја, Новосељани су имали многобројне спортске приредбе и манифестације, а велики допринос дат је даљем омасовљењу и организационом учвршћењу организација за физичку културу. Данас Банатско Ново Село има регистроване спортске организације: Друштво за спорт и рекреацију »Партизан«, Фудбалски клуб »Слога«, Шах-клуб »Бора Ивков«, Стонотениски клуб »Шурбек«, Кошаркашки клуб »Партизан« (мушки и женски), Коњички клуб »Будућност« и Ловачко друштво »Униреа«.

Одмах после ослобођења, у Банатском Новом Селу обновљен је рад Ловачког друштва и на оснивачкој скупштини добило је име »Јелен«, а од 1950. године назив му је »Униреа«. Први председник био је Васа Којић. Приликом формирања, друштво је имало свега 5 пушака на 30 чланова. Данас (1977) друштво има 56 чланова. Од ослобођења до данас стални чланови друштва су: Љубомир Мандреш, Јефта Малајмаре, Сава Сурјанац, Јова Кнежевић, Лаза Бољанац, Сабин Благојев, Паја Флора, Трајан Кирка и Милан Радуљевић.

Многи активисти ових друштава били су и активни учесници организовања и спровођења програма акције «Југословениских спортских игара«, покренутих 1963. године. Годину дана касније, тачније 3. октобра 1964. године, на дан ослобођења Банатског Новог Села, у селу су одржане прве »Сеоске спортске игре панчевачке општине«. Ове игре ушле су у историју покрета физичке културе Југославије, а искуство Новосељана и општине Панчево добило је признање и потврду на Симпозијуму одржаном у Сарајеву 1965. године, када је овај облик такмичења, које се и данас одвија, са измењеним називом »Сеоске спортске игре СР Србије«. Један од твораца ових игара је и Миодраг Стејић, родом из Банатског Новог Села.

Vrh