Место Монографија Географски приказ

Географски приказ села

Географски положај

Банатско Ново Село се налази у јужном делу Баната. Простире се на 45° 0 мин северне географске ширине, тачно на средини северне полулопте, и на 18° и 28 мин источне географске дужине. Припада Општини Панчево, од кога је удаљено 18 км управцу североистока. Кроз само насељено место пролази пут првога реда који спаја Југославију и Румунију. Непосреднопоред места изграђена је железничка пруга такође међународ ног значаја.

Морфолошки изглед

Банатско Ново Село изграђено је на Јужнобанатској лесној заравни. Ова лесна зараван представља засебну морфолошку целину. Простире се између долине Тамиша на западу и северозападу затим Дунава на југу, док на северозападу допире до Иланџанске и Алибунарске депресије и, најзад, на истоку до подножја Вршачких планина и Белоцркванске котлине.

Јужнобанатска лесна зараван заузима централни положај на јужној лесној тераси чија је надморска висина око 104 м.јужнобанатска лесна зараван је 10—20 м виша од јужнобанатске лесне терасе и као виши плато доминира тим тереном. Јужнобанатска лесна тераса је виша од алувијалне равни Дунава 6—8 м.

На Јужнобанатској лесној заравни јасно су изражена два дела, и то: југозападни и североисточни. Банатско Ново Село лежи на јужној страни југозападног дела. Дуж главне осе Јужнобанатске лесне заравни северозапад-југоисток, простире се Велика или Банатска пешчара, због тога Јужнобанатска лесна зараван има потковичаст изглед. Ова лесна зараван данас представља фосилни облик еолско-акумулативне творевине.

У оквиру југозападног дела Јужнобанатске лесне заравни, по морфолошком критерију, можемо издвојити три основнаморфолошка елемента, и то:

1) површину лесне заравни,

2) прелазну зону и

3) лесни одсек прегиб.

У саставу ових морфолошких елемената највећи део заузима лес и песковита лес. Од леса је састављена површина леснезаравни и лесни одсек, док је песковит лес доминантан у прелазној зони.

1. Површина лесне заравни има изглед, у овом делу, развученог троугла, чија се максимална ширина налази измеђуБаваништа и Врела и износи 15 км, док је између Качарева и Банатског Новог СеИа свега 8 км. То је последица различитогдејства ветра, како просторно, тако и временски. Ветар је био циоминантан у периоду суве климе, када се управо и таложилаова водећа формација лес. Међутим, у овој морфолошкој целини ветар је и данас присутан, али наравно ни приближно нема онајзначај замоделовање рељефа какав је некад имао. Данас је лес већ прекривен хумусним прекривачем.

Разграничавање југозападног дела Јужнобанатске лесне заравни на три морфолошка елемента учињено је и на основуморфолошког изгледа површине. Микрооблици који се јављају на површини су лесне вртаче и лесне дине. Лесне вртаче дају основно обележје, печат површини лесне заравни. Међутим, лесне вртаче нису равномерно распоређене по целој површини лесне заравни већ су сконцентрисане, углавном, у четири потеса.

Један од потеса, уједно и највећи, налази се у простору између Долова и Банатског Новог Села у површини од око 30 км2. Облик вртача у овом потесу је различит. Најчешће је елипсаст правоугаони итд. Највеће по површини су вртаче полигоналног облика, чији пречник износи 300—800 м. Вртаче су врло честе, тако да их може бити по 50 на једном км2. Оне се овде смењују са равним деловима површине лесне заравни на свега 50—100 м раздаљине.

Због тога је површина овога потеса јако валовита и има изглед ,,богињавог ,, краса из крашких предела.

2. Други морфолошки елеменат је прелазна зона. Она је претежно састављена од песковитог леса. Међутим, она није јасно изражена као површина лесне заравни.

У целини и она има изглед јако развученог равнокраког троугла, чија се основица простире између Банатског Новог Селаи Владимировца. У том правцу достиже ширину око 6 км. Она се даље наставља као јединствена целина на прелазну зону према Црепаји и на северу према Селеушу.

3. Као трећи морфолошки елеменат може се издвојити лесни одсек — прегиб. Југозападни део Јужнобанатске лесне заравни одвојен је од ниже лесне терасе одсеком који се на већем делу развија у уже или шире прегибе. Само село, као што је већ изнето, лежи на површини лесне заравни, али се њен атар западно и јужно од села простире преко ових прегиба.

Првобитни изглед лесног одсека — прегиба је у суподинском делу измењен накнадном акумулацијом речних и еолскихседимената. Тако су створени услови за формирање нових облика: долина — речних тераса.

Такав фосилни облик изражен је источно од пута Банатско Ново Село—Панчево. То је, у ствари, старо речно корито, којеје у вези са природним хидрографским системом Надел.

Овај део је морфолошки јасније издвојен од прелазне зоне. На њему се налазе микро облици: лесне вртаче и два прегиба, чија је висина 5 и 10 рн. На западном делу спушта се на нижу лесну терасу која је састављена од барске фације леса.

Данас је барска фација леса већ покривена слојем копненог леса.

Као закључак се може извести да је морфолошки изглед Банатског Новог Села интересантан, разноврстан и због тога семоже користити више морфолошких целина.

Педолошки састав земљишта

Атар Банатског Новог Села лежи на различитом педолошком тлу. Посматрајући педолошку карту, можемо ипак издвојити неколико типова тла, и то: чернозем, песковити чернозем, чцрнозем и ливадску црницу, као и жути, смђи и црни песак.

Чернозем захвата западни и југозападни део атара Банатског Новог СеИа. Као тип земљишта чернозем се одликујенизом важних морфолошких, хемијских, физичких и биолошких особина. Све ове особине заједно обезбеђују овом замљиштуплодност и продуктивност. Једна од важних њених особина је тамни хумусни слој, који постепено прелази у светлију боју, а која на дубини од 70—80 цм прелази у жућкасту иловачу.

Тамна органска материја, хумус, добро је измешана са минералним честицама земљишта, па се чак и при увеличавању не може разликовати. Овај хумус чернозема је пореклом од остатака некадашње степско-травне вегетације, која је данасврло погодна за обраду. Довољно је порозан, увек изнад 50%, а садржај хумуса је 4—8%. Важна хемијска особина чернозема је да садржи креч, као и разне друге материје. На линијиСефкерин—Банатско Ново Село распрострањен је карбонатни чернозем.

Песковити чернозем је карактеристичан највише за Јужнобанатску лесну зараван. Распрострањен је на североисточном делу атара Банатског Новог Села. Одликује се мањом продуктивношћу и већом песковитошћу.

Ливадске оранице се простиру на југоисточном и јужном делу, као и на северозападном делу од самога села. Врло је плодна и често прелази продуктивност чернозема.

За разлику од ливадске црнице, жути, смеђи и црни песак је најмање плодан, а и захвата најмањи део атара Банатског Новог Села. Налази се на његовом источном делу.

Климатске одлике

Пошто се Банатско Ново Село налази на 18 км удаљености од Панчева, на географској ширини 45° и О и на надморској висини од 104—124 м, то се за климу овога места могу користити подаци који важе за Панчево и Јужни Банат. Интересантно је да се Банатско Ново Село налази тачно на половини северне полулопте, тј. на једнакој удаљености од пола и полутара. С друге стране, мала надморска висина омогућава продирање хладних ваздушних маса кроз позната ,,Бечка,, врата, које као северни и северозападни ветрови струје преко Панонске низије и јужног Баната. Температуре ваздуха могу се зими доста ниско спустити. Са друге стране, јужни Банат је на удару кошавског ветра, тј. сувих и често хладних ваздушних струја које се пробијају кроз речна корита и планинске клисуре у пределу Карпата.

Пошто је температура ваздуха један од битних климатских елемената, то ћемо се прво на њему задржати. Максимална температура је августа месеца и износи 24,2°Ц, а минимална јануара и износи 1,7°Ц.  Подаци се односе на период од 1948. до 1954. године. Међутим, последњих година климатске прилике су се знатно измениле, тако да су температуре у јануару често испод нуле, а у летњим месецима далеко премашују дату цифру.

У вези са температуром, истиче се да се први мразеви могу јавити у другој половини октобра месеца, док се позни мразеви јављају тек децембра Такви позни мразеви били су познати 1929, 1933, 1938, 1940, 1942. итд. Међутим, изразито јаке зиме са раним мразевима биле су 1931, 1952, 1955, 1956, 1963. итд.

Најтоплији летњи месеци су јули и август, као што је напоменуто, са просечном температуром 23,1°Ц. Међутим, понекад су температуре у јулу и до 40°Ц, као што је било 1924, 1928, 1938, 1952. итд.

Падавина има релативно мало, свега 550—650 мм годишње. Карактеристично је да су падавине тако распоређене, да се поклапају са најважнијим вегетационим периодима. Тако маја месеца износе 78,3 цм, а почетком лета, јуна месеца, 96,7 цм. Максимум и минимум падавина се не поклапа са максимумом и минимумом температура. Овај крај је познат по честим сушним периодима. Тако је у времену од 1925—1960. године био просек 6—10 дана. У периоду од 1925—1945. године јавља се 19 сушних периода са трајањем од 20 и више дана. 1953. године сушни период је трајао око 120 дана и то у септембру, октобру, новембру и децембру месецу. 1958. године број сушних дана био је још и већи. Изразити ветрови овога краја су северац и кошава.

Хидрографља

У погледу хидрографије, подручје Банатског Новог Села има посебна обележја. Јужнобанатска лесна зараван, која је овалног облика, са дужом осовином од 54 км у правцу северо- запад—југоисток, састављена је од два хоризонтална слоја леса који су растављени једном смеђом фосилном зоном. На површини се налази прилично дебео слој чернозема. Због тога је издан доста дубока, а ако томе додамо и малу количину атмосферског талога, Јужнобанатска лесна зараван је веома блиска степским пределима. Веома је значајно колебање изданске воде, јер је овде заступљена дубока изданска вода између два непропустљива слоја. Један се налази на дубини од око два метра, тако да се за време јаких пљускова и за време пролећа, кад се топи снег, овде јавља вода, мада је у осталим временским периодима нема. Због тога слободно можемо рећи да то није ни права изданска вода, већ површинска вода од јаких пљускова кише. Други слој се налази на знатно већој дубини и због тога је врло тешко доћи до праве изданске воде. Због тога је Банатско Ново Село изграђено на више морфолошких елемената, да би се лакше снабдело водом.

Подобност тла за одређене културе

Основно занимање становника оба насеља која су се доселила на територију данашењег Новог Села, било је сточарство, док је земљорадња била мање развијена. Иста ситуација била је и првих година после насељавања села. Из тог времена имамо запис Јосифа ИИ, који је путовао по овим крајевима и (1773) нотирао да је земљиште у новонасељеном атару песковито, сиромашније и слабије обрађено од околних села. Има више разлога за овакву производну оријентацију тадашњих становника села; врло низак ступањ развоја производних средстава за пољопривреду; од сточарства су се добијали производи за исхрану и основне сировине за производњу одевних предмета и, најзад, у условима честих сукоба на граници и упада Турака, стока је била имовина која се лакше селила и коју је било лакше очувати него усеве.

Данашњи новосељански атар простире се на укупној површини од 9.901 ха, 89 ари и 87 м2 (око 17.328 к. јут.) и има следећу структуру:

њиве

9.051,5228

ха

виногради

63,0415

ха

ливаде

7,2186

ха

пашњаци

227,4511

ха

шуме

34,7924

ха

трстици

0,1424

ха

неплодно

517,7239

ха

Примедба: Подаци су узети из општинске геодетске управе и треба их кориговати у ставкама ,,пашњаци,, и ,,виногради,, , јер је Земљорадничка задруга разорала пашњак величине 103 ха, па се та површина користи као њива;,,виногради,, скоро да не постоје више, јер су исти крчени и претворени у њиве.

По квалитету, структура земљишта је следећа (у хектарима, по класама): 

к л а с е Категорија земљишта

 

I

III

III

IV

V

њиве

774,53

2.990,19

5.055,39

261,32

виногради

62,79

0,24

ливаде

0,69

6,50

пашњак

62,45

79,95

146,87

шуме

21,72

13,07

трстик

0,14

 Дакле, већина производних површина спада у трећу и четврту класу плодности. Њивског земљишта у И класи уопште нема, а категорију виногради, која је у И класи плодности, сачињавају ситне парцеле око села које се, углавном, користе као баште. Овај податак нам говори да Ново Село нема нарочито добро, плодно земљиште, а то посебно важи за потесе који се наслањају на Делиблатску пешчару (Вакант и према Падини), где је земља песковита и слабо плодна. Приближно исту слику пружају и подаци о класификацији земљишта из 1799/1800. године, којом је обухваћен читав тадашњи атар и према којој имамо следеће класе по категоријама земљишта:

ораница II класе

5.898

к.јут.

ливаде II класе

2.436

к.јут.

пашњак I класе

443

к.јут.

пашњак II класе

2.990

к.јут.

По типу, начину обрађивања и положају, новосељанско земљиште је карбонатни чернозем и налази се већином на трећој тераси, која има знатно лошије водне и друге особине од прве и друге терасе. Садржај хумуса се креће између 4,6 и 5,7°/о, садржај фосфора П2О5 0,6.—4,2 мгр на 100г земље и садржај каиијума К2О од 8—16 мг на 100г земље и реакција земљишта ПХ од 6,5—7,3 у калијум хлориду. Према томе, земљиште је довоијно обезбеђено у хумусу, сиромашно у фосфору, средње обезбеђено у калијуму и неутралне реакције. Цитирани подаци су новијег датума и у њима се огледа утицај примене одређених агротехничких мера, као што су савремена обрада и ђубрење. Ситуација је раније била сигурно много гора. По механичком саставу, земљиште је песковита иловача, релативно лака за обраду.

Основне контуре новосељански атар је добио 1783. године, када је арондирана читава Граница, али је током времена често мењао величину. Њега сачињавају следећи потеси: Вакант, Ливаде, Стари виногради, Нови виногради, Стара пустара, Нова пустара, Овчанско поље, Борчанско поље, Црногорске парцеле, Ледине, према Падини, Воловски пут, Виногради према Владимировцу и Виногради према Панчеву. Према редоследу обрађивања, највероватније је да су прво обрађени потеси око старих насеља, а то су: Стари виногради, према Качареву, према Падини и један део данашњих Ледина. Вакант је био дуго неразоран и служио је као земљиште резервисано за нове досељенике. Приликом насељавања Владимировца (1809) команда пука је доделила један део  Ваканта новооснованом насељу. Величина тог дела је 1.400 к. јут. по неким подацима, док је по другим 1.500 к. јут. Ливаде, Стара и Нова пустара коришћене су као ливаде и то до друге половине XIX века, када су разоране. Ледине су дуго времена коришћене као заједничка сеоска утрина, а разоране су тек почетком овог века. Потес Црногорске парцеле и један део данашње шуме разорани су после првог светског рата за потребе тадашње колонизације. Задње сеоске утрине разоране су после оснивања Пољопривредног добра ,,Бразда,, (1953), а један део је разорала Зем- љорадничка задруга ,,Будућност,, 1965/67. године, тако да тренутно има око села 50 ха утрина, које нису погодне ни за обраду ни за коришћење.

Убрзо после насељавања, 1767/68. године Ново Село је добило, испарцелисало и поделило 3.860 к. јут., а убрзо после тога још 1.654 к. јут., што чни 5.505 к. јут. земље. Према тадашњим прописима, основица приликом поделе земље била је сесија, која је била величине 30 к. јут. од чега 24 к. јут. ораница и Ливада и 6 к. јут. пашњака.   Нешто касније површина сесије је нешто повећана, за 4 к. јут. пашњака, тако да је она износила 34 к. јут. Површина земље, односно број или делови сесија који су додељени појединим домаћинствима зависила је од величине домаћинства. У првој подели, после повећања сесије на 34 к.јут. подељено је укупно 6.239 к. јут., са следећим распоредом по домаћинствима: 

 

68

домаћинства са целом сесијом

2.312,0

к.јут.

61

домаћинства са 3/4 сесије

1.555,5

к.јут.

86

домаћинства са 1/2 сесије

1.562,0

к.јут.

107

домаћинства са 1/4

909,5

к.јут.

Површина атара је била знатно већа од површина које су издељене граничарима. Остатак је коришћен као заједничке утрине. По подацима из 1799/1800. године издељено је до тог времена 11.742 к. јут. земљишта, што представља велики део атара. Према истим подацима, поседовна структура је била следећа:

Величина поседа у к. јут.

Број домаћинстава

Без земље

1

до 5 к.јут.

3

од 6 до 10

36

од 11 до 20

104

од 21до 30

54

од 31 до 50

44

од 5л до 70

15

преко 70

4

Подаци нису потпуни, јер за нека домаћинства нису сачуване пописне листе. У XVIII веку и почетком XIX века није постојало право отуђивања земље, те се увећање поседа вршило доделом на коришћење нових сецесионих делова на бази увећања броја чланова домаћинства или наследством. Почетком купопродаје земљишта, у другој половини XIX века, а нарочито почетком овог века, долази до већих промена у поседу. Ту се појављује и већа економска диференцијација међу сеоским домаћинствима, те долази до увећања неких поседа на рачун смањења других, односно до богаћења једних на рачун осиромашења других. Тако, непосредно после И светског рата, у Новом Селу је било око 100 домаћинстава без земље и око 150 са земљишним поседом мањим од 5 к. јут.

 

Главни ратарски усеви који су се гајили у Новом Селу били су следећи: озима и јара пшеница, раж, наполица (мешавина пшенице и ражи), јечам, овас, кукуруз, просо, мухар, конопља и лан. За ове усеве се може са сигурношћу рећи да су гајени од самог почетка. Нешто касније уведена је у плодоред уљана репица, а крајем XИX века и детелина и луцерка. Прва култура, због својих скромних захтева према земљишту и обради, гајена је највише на новоусвојеним површинама, а давала је вишеструке користи, јер осим уља од ње се добијала квалитетна сточна храна, а коришћена је понекад само за исхрану стоке у зеленом стању.

Vrh