Мировно веће

Мировна већа се образују у циљу развијања добрих односа међу грађанима и решавања спорова грађана, о правима којима слободно располажу уколико за њихово решавање није надлежан суд. Поступак пред Мировним већем је јаван, усмен и непосредан. Мировно веће може да искључи јавност на захтев учесника у спору, ако за то постоје оправдани разлози. Мировно веће ће обавезно искључити јавност ако то захтевају оба учесника у спору. Учесници у спору пред Мировним већем дужни су да чувају и штите тајност поверљивих података и других података који могу нарушити углед учесника у спору.

У остваривању својих функција мировна већа сарађују међусобно као и са органима и телима у месној заједници, органима општине, судовима, предузећима и установама, синдикатом, органима унутрашњих послова и другим органима. О свом раду и запажањима до којих долази у остваривању своје функције мировна већа подносе извештај Савету месне заједнице једном годишње при чему могу предлагати и мере које треба предузети ради отклањања узрока спорова или насталих штетних последица.

Савет месне заједнице бира чланове Мировног већа јавним односно тајним гласањем уколико потребу тајног гласања претходно утврди. Кандидате за чланове Мировног већа предлаже Савету месне заједнице одговарајуће радно тело. При свакој месној заједници бира се укупно 6 чланова Мировног већа. Чланови Мировног већа бирају се на време од 4 године и по истеку овог рока могу бити поново бирани.

За члана Мировног већа може бити предложен и биран сваки пунолетни грађанин који има пребивалиште на подручју Месне заједнице при којој је образовано Мировно веће, под условом да ужива углед у средини у којој живи и ради, и да је држављанин Србије. Функција члана Мировног већа је почасна.

Мировно веће чине председник и 2 члана, који имају заменике. Мировно веће приликом конституисања из свог састава бира председника и заменика председника. Председник Мировног већа представља Мировно веће, сазива седнице, предлаже дневни ред и стара се о његовом раду. За свој рад у Мировном већу члановима Већа припада накнада, односно изгубљена зарада. Висина накнаде се одређује у складу са прописима који се примењују за судије поротнике судова. Средства за рад мировних већа обезбеђују се из средстава буxета општине која се уступају месним заједницама за финансирање њихове делатности.

У поступку ради мирења односно споразумевања, Мировно веће по сопственом уверењу на основу савести и брижљиве оцене ствари због које је настао спор, доноси закључке. У поступку пред Мировним већем води се записник који садржи назив и састав Мировног већа, место и време вођења поступка, предмет спора, имена и друге личне податке о учесницима у спору и начин и резултат окончања спора (поравнање, измирење, неуспео покушај мирења, односно споразумевања и сл.) У споровима о материјалним и другим обавезама може се закључити поравнање које има снагу извршне исправе. Споразум учесника о постигнутом поравнању уноси се у записник. Поравнање је закључено кад га учесници у спору потпишу.

Vrh